字典释义：
[luó]
〈名〉
带卷边的青铜圆盘 ,通常用槌子击打就发出柔和而洪亮、能传得很远的声音
鸣锣聚众。——《广东军务记》
又
鸣锣会集。
鸣锣传递。
[luó]
[luó]
[luó]
锣鼓 [luó gǔ]
金锣 [jīn luó]
铜锣 [tóng luó]
开锣 [kāi luó]
小锣 [xiǎo luó]
大锣 [dà luó]
云锣 [yún luó]
传锣 [chuán luó]
镗锣 [táng luó]
梆锣 [bāng luó]
厮锣 [sī luó]
锣锅 [luó guō]
头锣 [tóu luó]
钞锣 [chāo luó]
砂锣 [shā luó]
腰锣 [yāo luó]
茶锣 [chá luó]
斗锣 [dòu luó]
铓锣 [máng luó]
抱锣 [bào luó]
鐁锣 [sī luó]
更锣 [gēng luó]
才锣 [cái luó]
锣经 [luó jīng]
铴锣 [tāng luó]
锣槌 [luó chuí]
张锣寨 [zhāng luó zhài]
打锣的 [dǎ luó de]
铺兵锣 [pù bīng luó]
锡荡锣 [xī dàng luó]
九音锣 [jiǔ yīn luó]
紧锣密鼓 [jǐn luó mì gǔ]
敲锣打鼓 [qiāo luó dǎ gǔ]
密锣紧鼓 [mì luó jǐn gǔ]
鸣锣开道 [míng luó kāi dào]
筛锣掌号 [shāi luó zhǎng hào]
打顺风锣 [dǎ shùn fēng luó]
破锣嗓子 [pò luó sǎng zi]
收锣罢鼓 [shōu luó bà gǔ]
扬锣捣鼓 [yáng luó dǎo gǔ]